Каталошко-библиографска обрада

У Одељењу каталошко-библиографске обраде обрађују се различити библиографски извори у конвенционалној и електронској форми – монографске и серијске публикације, као и некњижна грађа, који улазе у састав основног фонда, Завичајне збирке, посебних збирки и библиотека целина. Поред тога, за потребе текуће националне библиографије и других, специјалних библиографија, аналитички се обрађују прилози из одабраних монографских и серијских публикација, међу којима посебно место заузимају Годишњак Библиотеке Матице српске и издања Матице српске (Летопис Матице српске, научни зборници).

Стручњаци Одељења учествују у изградњи и редакцији електронског каталога и нормативних датотека, селекцији и припреми грађе за дигитализацију и презентацију у дигиталним збиркама, едукацији кадрова о каталошко-библиографској пракси, као и у изради и приређивању стручних и  научних публикација. Захваљујући развоју информационих технологија и примени међународних стандарда у опису библиографских извора, Библиотека Матице српске трансформисала се у савремено организован сервис окренут широј друштвеној заједници.

Као депозитна, Библиотека Матице прима и обрађује у систему узајамне каталогизације обавезни примерак, израђује текућу библиографију књига за територију АП Војводине (1981‒), као и ЦИП записе за публикације објављене на територији Покрајине.

Електронски каталог

Библиотека Матице српске успешно повезује своју богату традицију са захтевима и потребама модерног информатичког доба. Потпуно су аутоматизовани пријем, инвентарисање, набавка и размена публикација, обрада старе и ретке књиге и легата, CIP – каталогизација публикација пре штампања, текућа и ретроспективна каталошка обрада савремених публикација, библиографска обрада, аналитичка обрада серијских и монографских публикација, учлањивање корисника, наручивање и резервација публикација и претраживање електронског каталога.

Аутоматизација библиографског пословања континуирано се одвија од 1989. године. Приликом успостављања узајамног електронског каталога Србије COBIB.SR 2003. године, Електронски каталог Библиотеке Матице српске имао је највећи удео – 738.137 записа или 55% од укупног броја. Двадесет година касније, почетком новембра 2023, у електронском каталогу Библиотеке, највећем те врсте у земљи, било је укупно 1.659.939 записа (за књиге, наслове периодике, прилоге у монографским и серијским публикацијама, и публикације посебних збирки). Сваки од ових записа претражив је помоћу стотињак параметара.

Током 2019. године, Библиотека је са другим библиотекама чланицама система COBISS.SR, прешла на каталогизацију са нормативном контролом личних имена, чиме су створени услови за успостављање  конзистентног узајамног каталога и развој објектно-релационе каталогизације.

Посебне збирке

Посебне збирке у Библиотеци Матице српске, по разноврсности садржаја, информативности и појавним облицима, представљају једну од најзанимљивијих целина.

Картографско-географска збирка садржи географске карте, планове града, разгледнице, албуме разгледница, атласе и туристичке водиче. У њој се чувају и дела од посебне културно-историјске вредности, као што су рукописни планови и карте Новог Сада и Петроварадина у периоду од 1697. до 1745, карте и планови Захарије Орфелина, карта Србије и српских земаља Саве Текелије из 1805. и др.

У Музичкој збирци налазе се штампане нотне публикације, музички рукописи и звучни записи на аудио-касетама, грамофонским плочама и оптичким дисковима. Збирку чине дела домаћих и страних композитора, која су публикована у земљи и иностранству. Посебну вредност представљају нотна издања новосадских и београдских издавача музикалија из предратног периода, као и пет нотних записа Тихомира Остојића. У оквиру ове збирке чувају се и видео снимци на касетама и оптичким дисковима.

Ликовно-графичка збирка садржи изложбене каталоге уметничког садржаја, ликовне радове, екслибрисе, фотографије, плакате. Ове разнолике публикације пружају драгоцене информације о домаћим и страним уметницима и збивањима на културној сцени.

Збирка ситног и документационог материјала садржи разноврсну библиотечку грађу, која са посебног аспекта сведочи о културно-историјским приликама и свакодневном животу (проспекти, огласи, рекламни каталози, леци, стрипови и рото романи, именици, адресари, редови вожње, ценовници, позивнице, програми, дописнице, парте и сл.). Због специфичности ове грађе и њеног рационалног чувања и коришћења, појединачне јединице најчешће се организују у тематске целине, односно  вештачки формиране збирке и обрађују као збирни записи.

Ове публикације користе се у Читаоници посебних збирки.

Завичајна збирка Војводине

Завичајна збирка Библиотеке Матице српске, основана  1954. године, прва је овако конципирана збирка на тлу Војводине. У овај посебно организован и уређен фонд улазе серијске и монографске публикације, настале на тлу Војводине, све српске књиге и листови, издати до 1919, као и публикације које су штампане у Војводини до 1945. или за тему имају Војводину, односно Војвођане. Историјски услови и мултикултурална традиција поднебља, наметнули су принцип да се у Завичајној збирци Војводине сакупљају и чувају публикације свих њених народа, као и оних писаца који нису рођени у Војводини, али су радили на овом простору као књижевни и научни радници и публицисти. 

Завичајна збирка Војводине специфична је и по томе што као посебне целине окупља књиге и часописе Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске, Српске академије наука и уметности, Црногорске академије наука и уметности и Српске књижевне задруге. У Збирци се налазе и публикације свих академија бивше Југославије, објављене до деведесетих година прошлог века.