Поводом обележавања 325 година од рођења српског иконописца, бакроресца и писца Христофора Џефаровића, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела и литературе о животу и стваралаштву Христофора Џефаровића, може се погледати од 24. марта 2025. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутори изложбе су Мирослав Марчић и Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе доступан је на веб-сајту www.bms.rs.
Џефаровићи су пореклом из јужне Македоније. На обали Дорјанског језера, у истоименом рибарском насељу, родио се крајем 17. века у свештеничкој породици од оца Димитрија и мајке Ђурђине, будући живописац, иконописац, бакрорезац, калиграф, издавач и путујући продавац својих и туђих радова, познат по свом монашком имену Христофор.
Поставши јерођакон, у манастиру је ближе упознао осликане црквене зидове. Преко Пећке патријаршије стигао је у Београд, где је једно време живео и сликао. Неколико година пре друге сеобе Срба (1739) прешао је у Сремске Карловце па одатле у Нови Сад, где је посредством епископа Висариона Павловића добио обиман посао живописања новоподигнуте цркве старог манастира Бођана. После живописања цркве манастира Бођана и цркве у варошици Шиклошу, Џефаровић напушта зидни живопис и сасвим се опредељује за бакрорезну графику.
Стематографија је најзначајније и најпознатије Џефаровићево дело. По патријарховој наруџбини Џефаровић се заједно са Томом Месмером – власником бакрорезне радионице у Бечу – године 1741. посветио резању Стематографије, која ће те године доживети два издања. У односу на оно што је у српској дрворезној графици остварено до 1741. ово је био не само ликовни већ и општи културни напредак. Ова бакрорезна књига огласила је барокно раздобље српске графике.
Стематографија је од немерљивог значаја за српску и хералдичку традицију, јер је служила као угледан пример потоњим генерацијама. Тако су грб Србије и грб Трибалије преузети из ове књиге почели да чине грб Карађорђеве Србије. Када су аустријски шпијуни открили улогу Стематографије као предлошка за Карађорђеве ратне барјаке, Царевина је забранила њено поседовање под претњом смртне казне.
За потребе патријарха Арсенија IV, Џефаровић је израдио и друга, своме роду полезна дела. Тако је 1744. резао први пут штампани превод са латинског Привилегија, које су Срби добили од аустријских царева. Поред Стематографије, Описаније свјатаго божија града Јерусалима и Привилегија, Џефаровић је изрезао бројне бакрорезне приказе, као и дела: Канон воскресенија и Поученија свјатителскоје к новопоставленому Јереју, оба 1742. године. Џефаровићево графичко дело, неуједначених ликовних вредности, оријентисано час ка југу, час ка истоку и западу, најбоље представља дуовну климу српског народа тога доба.
Стигавши у Москву 5. августа 1753. године, изненада умире у Богојављенском манастиру 18. септембра.
