Поводом обележавања 150 година од рођења српског историчара и универзитетског професора Станоја Станојевића, Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела и литературе о животу и стваралаштву Станоја Станојевића, може се погледати од 1. новембра 2024. године, у јавном каталогу Библиотеке Матице српске. Аутори изложбе су Ненад Станојевић и Мирослав Марчић, а уредник је Селимир Радуловић.
Станоје Станојевић рођен је 12. августа 1874. године, у Новом Саду. Његов отац, др Лазар Станојевић, познати новосадски лекар, био је један од оснивача бечког академског друштва Зора и одушевљени члан Уједињене Омладине српске.
У Новом Саду Станоје Станојевић завршио је и основну и средњу школу, и матурирао као један од најбољих ученика Велике српске православне гимназије. Након матуре, Станојевић одлази у иностранство. Студирао је у Бечу и Минхену. У Бечу је и докторирао, одбранивши тезу под насловом Биографија Стевана Лазаревића од Константина Филозофа као историјски извор.
За пуне четири деценије, Станоје Станојевић је написао читав низ опсежних студија и учених расправа из наше националне историје. Најуспелије дело из области византологије до тада, његово је ауторско дело. У питању је студија Византија и Срби, у две опсежне књиге које је издала Матица српска. Најпопуларније Станојевићево научно дело свакако је Историја српског народа.
Као професор Велике школе, Станоје Станојевић је заједно са Рибникарима основао лист „Политика” (1904). Учествовао је у свим ослободилачким ратовима Србије. По преласку Албаније, упућен је на краће време у Рим и Париз, па затим у Петроград где је држао предавања на тамошњем универзитету. У току мировних преговора у Версају, Станојевић је био прикључен нашој историјско-етнографској секцији.
Станоје Станојевић оснивач је и председник Историјског друштва у Новом Саду и покретач „Гласника историског друштва”, као и „Југословенског историског часописа”.
Станоје Станојевић преминуо је 30. јула 1937. године. Био је дописни члан академија наука у Букурешту, Прагу и Минхену.