Изложба поводом 300 година од рођења Имануела Канта

Поводом обележавања 300 година од рођења филозофа Имануела Канта  (Кенигсберг, данас Калињинград, 22. априла 1724 – Кенигсберг, 12. фебруар 1804), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела Имануела Канта, као и литература о њему, постављена је од 2. до 29. септембра 2024. године, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Бојана Бјелица, уредник Селимир Радуловић.

Имануел Кант рођен је у занатској породици протестаната, а родитељи су га учили вредностима које је задржао до краја свог живота. Образовао се у локалној средњој школи, (Collegium Fridericianum), а затим на Универзитету у Кенигсбергу, где је студирао филозофију и теологију, а уз то изучавао математику и физику. Након очеве смрти, 1746. године, остаје без финансијских средстава и ради као приватни учитељ имућних породица. Године 1755. докторира на Универзитету у Кенигсбергу и почиње да предаје филозофију и природне науке (физику, метафизику, математику), у својству приватног доцента (предавач без државне плате којег плаћају студенти). Од 1765. године, уз предавања прихвата и место помоћника библиотекара Краљевске дворске библиотеке у Кенигсбергу. Тек после 15 година, 1770, именован је за редовног професора Катедре за логику и метафизику, а 1780. постаје члан Академског сената Универзитета у Кенигсбергу. Редован професор остаје до 1796. године када је, услед здравствених проблема, одлучио да се повуче из академског живота.

Кант је родоначелник класичног немачког идеализма, филозофског правца који почиње са његовом књигом Критика чистог ума (1781), а који је имао велики утицај на немачку књижевност, науку, уметност… Творац је коперниканског обрта у филозофији и по многима један од највећих филозофа свих времена. Његова три главна дела: Критика чистог ума, Критика практичног ума и Критичка моћ суђења дају нам одговоре на питања: Шта могу да знам? Шта треба да чиним? и Чему могу да се надам? тј. одговор на питање Шта је човек?

Умро је 12. фебруара 1804. године у родном граду. Упркос жељи да му се уприличи једноставан погреб, испратили су га многи поштоваоци, званичници, професори, студенти, као и обични грађани. Сахрањен је у професорској гробници универзитетске цркве у Кенигсбергу. На надгробном споменику уклесане су његове речи: „Звездано небо нада мном и морални закон у мени”. Балтички федерални универзитет из Калињинграда носи његово име.