Поводом обележавања 100 година од рођења академика Славка Гавриловића Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и документације „Српског биографског речника“. Поставка, коју чини избор из дела Славка Гавриловића као и литературе о њему, може се погледати од 12. августа до 1. септембра 2024. године, у jавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Мирко Димић, уредник Селимир Радуловић.
Славко Гавриловић је рођен 1. фебруара 1924. године у Сремским Лазама, а умро је 15. септембра 2008. године у Новом Саду. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију је похађао у Винковцима, Сремским Карловцима и Новом Саду. Школовање је прекинуо због рата школске 1941/42. године када се прикључио Народноослободилачком покрету. Матурирао је у Новом Саду 1946. године. Исте године уписао је студије историје на Филозофском факултету у Београду где је дипломирао 1951.
Предавао је у школи у Земуну (1949) и био учитељ у Призрену (1951–1953). Од 1953. ради као кустос у Музеју Војводине у Новом Саду где остаје до 1955. године када прелази на Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, прво као асистент, а затим као ванредни и редовни професор.
За дописног члана САНУ изабран је 1978, а за редовног 1985. године. На Историјски институт САНУ у Београду прешао је 1988. године где је био научни саветник, све до пензионисања (1995). У Одељењу историјских наука САНУ руководио је Одбором за историју српског народа од 16. до 18. века, Одбором за историју Српске револуције 1803–1830, Сентандрејским одбором и др. Активно је учествовао у раду Матице српске у којој је сарађивао као члан Одељења друштвених наука и члан њеног Управног одбора. Био је уредник Зборника за друштвене науке Матице српске (1966–1969), први уредник Зборника Матице српске за историју (1970–2004) и члан Уређивачког и Редакционог одбора Српског биографског речника.
Предмет истраживања академика Славка Гавриловића била је историја панонског и балканског простора од 16. до 19. века, пре свега историја српског народа и његових непосредних суседа. Објавио је неколико десетина монографија, зборника архивске грађе као и стотине научних радова и прилога. Добитник је Октобарске награде Београда и Октобарске награде Новог Сада, Фебруарске награде Новог Сада као и Награде за животно дело Универзитета у Новом Саду.