Поводом обележавања 100 година од рођења лингвисте, филолога, професора, академика Павла Ивића (Београд, 1. децембар 1924 – Београд, 19. септембар 1999), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Павла Ивића, као и литература о њему, може се погледати од 30. септембра до 31. октобра 2024. године, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Наташа Бундало Микић, уредник Селимир Радуловић.
Павле Ивић рођен је у Београду 1. децембра 1924. године, а преминуо у Београду, 19. септембра 1999. године. Отац му је био историчар Алекса Ивић, супруга лингвиста Милка Ивић, син математичар Александар Ивић.
Павле Ивић је био одмерен, углађен, господствен. Одликовао се општом културом, разумевањем за много тога што је било и ван његове професије. Волео је природу, планинарење. Важио је за истакнутог стручњака али истовремено за врло скромног и приступачног човека. Био је редовни професор Универзитета у Новом Саду и Универзитета у Београду. Држао је предавања и у следећим градовима: Сијетл, Лос Анђелес, Санта Барбара, Беркли, Станфорд, Урбани, Блумингтон, Колумбус, Ан Арбор (у САД); Мелбурн, Москва, Амстердам, Лајден, Марбург, Минхен, Цирих, Инзбрук, Клагенфурт, Грац, Беч, Будимпешта, Ерланген, Вирцбург, Минстер.
Учествовао је са рефератима на славистичким конгресима и научним скуповима у Кијеву, Софији, Талину, у Еванстону, Чикагу, Сиднеју, Голвеју (Ирска), Лондону, Паризу, Гетингену, као и на многобројним научним састанцима широм пређашње Југославије. Циклусе својих предавања држао је у Упсали и у Токију. Био је члан Матице српске, Вукове задужбине, Српске књижевне задруге, Удружења књижевника Србије, Друштва српско-јеврејског пријатељства. Радио је и као члан редакција многих научних часописа у нашој земљи и у иностранству. Био је председник Лингвистичког друштва Европе, потпредседник Асоцијације дијалектолога Европе, потпредседник Друштва за Европски лингвистички атлас. Био је члан Сталног међународног комитета лингвиста, Париског лингвистичког друштва, Европског удружења културе. Објавио је преко 400 научних радова у земљи и свету. Такође, Ивићеви радови су објављени на пољском, енглеском, немачком, руском, француском и другим језицима. За свој научни и јавни рад добио је више признања. Поред осталог, носилац је две највише награде српског народа – Вукове награде и Седмојулске награде.