Поводом обележавања 150 година од рођења руског филозофа Николаја Александровича Берђајева (1874−1948), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор књижевних дела и литературе о животу и стваралаштву Николаја Александровича Берђајева, може се погледати од 24. јуна 2024. године, у јавном каталогу Библиотеке. Аутор изложбе је Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић. Електронски каталог изложбе доступан је на веб-сајту БМС.
Николај Александрович Берђајев рођен је 6. (19) марта 1874. у Кијевској губернији, у племићкој породици. Школовао се у кадетском и пажевском корпусу. Године 1894. на Кијевском универзитету уписује прво природне, а затим правне науке. На студијама се упознаје с идејама марксизма. Међутим, након хапшења и прогонства, Берђајев се постепено удаљује од марксистичких идеја и револуционарног покрета.
Године 1903. Берђајев се враћа у Кијев. Наредне године ће се оженити Лидијом Рап и преселити у Петроград. Од 1904. године заједно са С. Н. Булгаковом издаје идеалистички часопис Вопросы жизни, који је излазио у Петербургу. Потом прелази у Москву и тамо оснива религијско-филозофско друштво „Владимир Соловјов”.
Прве Берђајевљеве књиге посвећене су централним питањима његове филозофије, тј. проблемима слободе и проблемима стваралаштва: Филозофија слободе (1911) и Смисао стваралаштва (1916).
Од 1919. Берђајев предаје на Московском универзитету. Године 1922. заједно с великом групом научника и писаца Берђајев је прогнан из Русије. Прво се настанио у Берлину, а 1924. прелази у Француску и живи у Кломеру, у околини Париза, где је написао своја главна филозофска дела: Филозофија слободног духа (1928), О човековом позвању (1931), О ропству и слободи човековој (1939).
Године 1947. постаје теолошки почасни доктор Кембриџа. Николај Александрович Берђајев умро је 23. марта 1948.