Поводом обележавања 200 година од рођења Стефана Митрова Љубише, књижевника, политичара и публицисте, Библиотека Матице српске је, на основу грађе из својих збирки и збирке РОМС-а, приредила електронску изложбу. Поставка, коју чини попис изабраних дела Стефана Митрова Љубише, текстови и публикације о њему, може се погледати од 3. до 23. јуна 2024. у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Татјана Богојевић, уредник Селимир Радуловић.
Стефан Митров Љубиша потиче из херцеговачке породице јунака и свештеника. Основну школу слушао је на италијанском и народном српском језику. Свој програм изнео је на Бокешкој скупштини (1848), залажући се за: равноправност језика, право вероисповести у свим конфесијама и економски развој Боке и Далмације. Био је један од најистакнутијих чланова Народне странке, више пута бокељски представник на Далматинском сабору и саборски представник на Царевинском већу у Бечу. На отварању ЈАЗУ (1867) говорио је о важности братства словенских народа. Сарађивао је са Јованом Ристићем, књазом Николом Петровићем, Валтазaром Богишићем и другим значајним личностима. Умро је у Бечу, 1878. године. Сахрањен је поред Вука Караџића и Бранка Радичевића, уз надгробну реч Лазе Костића. Посмртни остаци пренети су и сахрањени у Будви (1885).
Објављивао је чланке и књижевне радове у бројним часописима: Српско-далматинском магазину, Акркиву за повештницу југославенску, Народном листу, Дубровнику: забавнику Штионице дубровачке, Орлу, Календару Матице далматинске, Праву, Гласу Црногорца, Отаџбини, Застави, Српској зори и др. Приредио је латинично издање Горског вијенца (1868). Књижевни рад започео је преводима са латинског и италијанског. Код Драгутина Претнера у Дубровнику издао је прву књигу Приповјести црногорске и приморске, 1875. када је скренуо на себе пажњу ученог света. Његова најпознатија приповетка Кањош Мацедоновић драматизована је више пута. Целокупна дела објављена су 1928-29, а Сабрана дјела, 1985. и 2022. Дела су му преведена на чешки, руски, енглески, пољски, италијански, немачки, румунски, бугарски, мађарски, француски и албански. Посебна издања приповедака објављена су на италијанском.