Поводом обележавања 275 година од рођења немачког писца Јохана Волфганга фон Гетеа (1749-1832), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и збирке РОМС-а. Поставка, коју чини избор из дела Јохана Волфганга фон Гетеа, као и литературе о њему, може се погледати од 8. маја до 2. јуна 2024. године, у jавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Вања Ковачевић, уредник Селимир Радуловић.
Јохан Волфганг фон Гете је рођен 28. августа 1749. године у Франкфурту на Мајни у Немачкој. Његов отац је био важна и поштована личност и углавном се бавио колекционарством, а мајка Елизабета ћерка једног од најстаријих франкфуртских достојанственика, и по годинама је била ближа свом сину него супругу. Гете је од малена показивао склоности ка цртању и књижевности, а касније и ка драмској уметности. Студирао је права у Лајпцигу 1765. године, који је био центар немачког књижевног препорода у то доба, а онда и у Стразбуру 1770. године. Уз права је похађао ботанику, хемију и анатомију. У Стразбуру је упознао Хердера, који се већ прославио критичким списима. Под његовим утицајем заинтересовао се за поезију народног предања и немачку националну прошлост. Приступа уметничком покрету Штурм унд дранг (нем. Sturm und Drang – олуја и нагон). Након завршених студија започео је сопствену адвокатску праксу са циљем да право учини хуманијим. Године 1771. ради у Франкфурту као адвокат, из којег је отишао годину дана касније, јер је осећао да ремети мир између свог пријатеља Кестнера и његове веренице Шарлоте Буф. Вест о самоубиству познаника и препорука да избегава кућу трговца Брентана, са чијом је женом волео да свира, послужили су му као грађа за први роман.
Роман Јади младог Вертера издаје 1774. године, и он му доноси светску славу, док је иза себе имао драму Гец од Берлихингена из 1773, познату, али не у толикој мери. Претпоставља се да због недостатка искуства није био успешан адвокат и да је губио парнице. Верио се са Елизабет Шенеман (Лили из његових песама) и након тога је заувек напустио родни град. На позив Карла Августа, војводе од Сакс-Вајмара, отишао је 1775. у Вајмар где је обављао низ политичких послова, да би напослетку постао његов главни саветник. Довео је Хердера, затим и Шилера у Вајмар, учинивши га тиме значајним духовним стециштем Немачке. Упознао је Шарлоту фон Штајн којој је посветио 1700 писама. Од 1786. до 1788. путовао је Италијом и управљао војводским позориштем Вајмара. У то време је завршио Егмонта, преточио у стихове Ифигенију и започео Торквата Таса. Учествовао је у рату против Француске што је касније утицало на његово стваралаштво. Током француских револуционарних ратова учествовао је као официр пруске војске у бици код Валмија, а касније се упознао са Наполеоном. Одликован је орденом Легије части. Пријатељство са Фридрихом Шилером потрајало је све до Шилерове смрти (1805). Иако је имао вереницу, оженио се Кристијаном Вулпиус, 1806. године. Гете се од 1794. посветио искључиво писању, и након низа непревазиђених дела умире у Вајмару од срчаног удара 1832, месец дана након што је завршио други део Фауста, који је објављен постхумно.
Његово прво дело, написано пре одласка у Вајмар, трагедија Гец од Берлихингена уједно је и прво које га је прославило. Уследио је роман Јади младог Вертера који му је донео изванредну наклоност светског читалаштва. У време док се дружио са Фридрихом Шилером довршио је Године учења Вилхелма Мајстера и прелепу песму Херман и Доротеа (у овом епу, поводом револуције, против које је био, слави породицу, свакодневни рад и мир), као и Римске елегије. У периоду од Шилерове до своје смрти, написао је Фауста, Избор по сродности, своју псеудо-аутобиографију Из мог живота: чињенице и фикција, описао је путовање по Италији, објавио је бројне научне радове и серију расправа о немачкој уметности. Његова дела имала су огроман утицај на књижевност и уметност чим су се појавила.