*слика: Октоих првогласник (1494)
Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила електронску изложбу поводом јубилеја штампаних србуља. Србуље су штампане књиге на српскословенском језику, српске инкунабуле и палеотипи, православне црквене и верске књиге штампане од 15. до 17. века.
Проналазак технике штампања покретним ливеним словима Немца Јохана Гутенберага у Мајнцу средином 15. века означио је почетак нове епохе у историји штампарства и историји културе. У периоду од 1452. до 1456. године новом техником отиснута је чувена двотомна Библија у 42 реда, ремек дело Јохана Гутенберга.
Четрдесетак година после Гутенберговог изума у штампарији Ђурђа Црнојевића на Цетињу отиснута је прва српска и јужнословенска ћириличка књига Октоих првогласник (гласови 1–4). Штампање књиге је започето 1493, а завршено 4. јануара 1494. године. Мотиви за оснивање штампарије, како се то објашњава у предговору Ђурђа Црнојевића у Октоиху првогласнику, били су да се за осиромашене и опљачкане православне цркве обезбеде потребне богослужбене књиге. Као природни наставак Октоиха првогласника 1494. бјављен је и Октоих петогласник (гласови 5–8), а до 1496. у штампарији Ђурђа Црнојевића одштампане су и следеће инкунабуле: Псалтир с последовањем, 1495, Молитвеник, 1495/6. и Четворојеванђеље, 1495/6, које није виђено, а познато је по препису, рукописном Буђановачком јеванђељу из 1545. године.
После гашења штампарије Црнојевића 1496. штампање српских књига се одвија с прекидима у 16. и 17. веку радом штампарија у Горажду, Венецији, српским манастирима Рујну, Грачаници, Милешеви, Мркшиној цркви, у Београду и Скадру (?). Неке књиге штампане су на српскословенском језику и у Румунији. Познато је око 40 издања српскословенских књига.
Библиотека Матице српске поседује највећу збирку србуља. У њој се налази 30 српскословенских издања из српских штампарија са укупно 143 примерка и 1 привезом (укључујући и одломке) и 2 румунска издања у три примерка.
Ове године навршава се 530 година Октоиха првогласника и Октоиха петогласника Ђурђа Црнојевића (1494), 480 година Псалтира с последовањем (манастир Милешева, 1544) и 470 година Служабника Вићенца Вуковића (Венеција, 1554).
Милешевску штампарију основао је игуман Данило, уз помоћ јеромонаха Никанора, Саве и Мардарија, а штампари прве милешевске књиге Псалтира с последовањем из 1544. су јеромонаси Мардарије и Теодор. У првој штампарији манастира Милешеве одштампан је и Молитвеник (Требник) 1546, а у другој милешевској штампарији објављен је Псалтир с последовањем 1557. године.
Штампарија Божидара Вуковића представља најактивнију и најпродуктивнију српску и јужнословенску типографију у 16. веку. Она је радила од 1519. до око 1540. године, а мењавши власнике, трајала је у Венецији више од сто година. Штампарију Божидара Вуковића преузео је син Вићенцо и она је деловала у Венецији од 1546. до око 1570. године. Вићенцо Вуковић је искључиво прештампавао издања Божидара Вуковића.
Електронски каталог изложбе садржи описе издања србуља, чије се годишњице обележевају 2024, и хронолошки преглед одабране литературе са сигнатурама. Поставка се може погледати у јавном каталогу од 1. априла до 7. маја 2024. и на сајту. Аутор изложбе је мр Душица Грбић, техничку припрему електронске презентације начинио је Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић.
Преузми изложбу