Поводом обележавања 200 година од рођења мађарског песника Шандора Петефија (1823-1849), Библиотека Матице српске приредила је изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор Петефијевих дела, репродукција сликарских портрета песника, фотографија и факсимила рукописа, као и литературе о њему, може се погледати од 30. октобра до 19. новембра 2023. године у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутори изложбе су Ирена Зечевић, Тамара Малешев и Петер Хајнерман, а уредник Селимир Радуловић.
Шандор Петефи се сматра најталентованијим мађарским лирским песником 19. века, водећим песником мађарског романтизма и обновитељем мађарског књижевног језика. Рођен је 1. јануара 1823. године у Кишкерешу. Његова породица води порекло од „гране“ породице Петровић из Баје, која се преселила у Кишкереш крајем 18. века, па је то и објашњење зашто је у матичној књизи евангелистичке цркве заведен као Александар Петровић. Школовао се у Пешти, Сабадсалашу, Шарсентлеринцу и Кечкемету. На Петефијеву страст за глумачким позивом родитељи нису благонаклоно гледали, што је утицало на његову одлуку да се одрекне бављења глумом. Оженио се својом великом љубави Јулијом Сендреи.
Био је лирски и епски песник, драмски писац и романсијер. Славу је стекао пишући љубавну, дескриптивну и револуционарну лирику. Најпознатије су му збирке поезије Песма нације, Бисери љубави, Облаци, епови Витез Јанош и Апостол и роман Џелатов конопац. Петефијево песништво имало је велики утицај на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја. Осим Змаја, његове песме на српски језик преводили су Ђура Страјић, Благоје Бранчић, Бране С. Шајкашки, Иван М. Поповић, Радован Кошутић, Јован Поповић, Вељко Петровић, Иван Ивањи, Богдан Чиплић, Данило Киш, Иван В. Лалић, Сава Бабић и други.
Осим књижевног стваралаштва, по уверењу републиканац и присталица револуције, био је и политички ангажован. Дана 15. марта 1848. године започела је револуција у Пешти. Био је водећа личност револуције и на демонстрацијама је држао ватрене говоре којима је прокламовао отцепљење од Хабзбуршке монархије и осамостаљење Мађарске, када је и штампана његова Национална песма и прокламација од 12 тачака у виду летка.
Током ратних дејстава погинуо је 31. јула 1849. године у бици код Шегешвара (данашња територија Румуније) у 26-тој години живота.
Обележавајући јубилеј, 200 година од песниковог рођења, ПТТ Србије је у промет пустила поштанску маркицу са његовим ликом.
Изложбу можете погледати и преузети овде