Поводом обележавања 100 година од рођења књижевника и академика Антонија Исаковића (Београд, 6. новембар 1923 – Београд, 13. јануар 2002), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Антонија Исаковића, као и литература о њему, може се погледати од 9. до 29. октобра 2023. године, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Наташа Бундало Микић, уредник Селимир Радуловић.
Антоније Исаковић, рођен је 1923. године у Београду. Антонијева мајка звала се Загорка, а отац Никола, и он потиче из угледне породице, будући да је Никола био уважени судија Првог општинског суда у Београду. Био је миљеник деда Антонија, који је маштао о томе како ће му унук, једног дана, постати коњички официр или дипломата, па је и по њему добио име Антоније. Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.
Учесник је народноослободилачке борбе од 1941. године. Као директор НИН-а иницирао је и установио најпрестижнију књижевну награду у нашој земљи – Нинову награду за роман године. Био је одговорни уредник књижевног часописа „Дело“, а у периоду од 1960. до 1974. године и директор Издавачког предузећа „Просвета“, када је та издавачка кућа остварила своје највеће успехе.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 7. марта 1968. године, а за редовног 22. априла 1976. године. Од 1980. до 1992. године био је потпредседник САНУ. Био је непревазиђени мајстор кратке приче.
Његове приповетке су преведене на многе језике и објављиване у САД, СССР, Немачкој, Пољској, Чехословачкој, Шведској, Италији, Кини, Индији, Мађарској, Румунији и у бројним другим земљама. Приповетке Антонија Исаковића објављене су у више иностраних антологија најбољих светских прича, уз приче Чехова и Хемингвеја.
Антоније Исаковић био је и остао најекранизованији писац Југославије и Србије, писац по чијим делима снимљено је више филмова. Чувени филмски редитељ Емир Кустурица свој дипломски филм „Герника“ снимио је по истоименој причи Антонија Исаковића. По његовим делима урађене су и бројне позоришне представе.
Објавио је књиге: Велика деца, Папрат и ватра, Празни брегови, Трен I, Трен II, Образ, Говори и разговори, Миран злочин, Господар и слуге, Нестајање…
Добитник је свих најзначајнијих књижевних награда: Змајеве, Седмојулске, Октобарске, Вукове, Андрићеве, Нинове, награда „Меша Селимовић“ и „Бора Станковић“, као и бројних других награда.
Антоније Исаковић је умро 13. јануара 2002. године.