Поводом обележавања 200 година од рођења кнеза Михаила Обреновића (Крагујевац, 16. септембар 1823 – Београд, 29. мај 1868), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Михаила Обреновића, као и литература о њему, може се погледати од 28. августа до 17. септембра 2023. године, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Наташа Бундало Микић, уредник Селимир Радуловић.
Михаило Обреновић рођен је у Крагујевцу, као други син кнеза Милоша и књегиње Љубице. По Милошевој абдикацији и након смрти прворођеног брата Милана, Михаило је из Влашке, преко Цариграда, стигао у Србију како би наследио кнежевско достојанство. До доласка у земљу власт је преузело Прво намесништво (1839-1840) које су чинили Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић. Михаилова прва владавина била је краткотрајна (1839-1842) и испуњена политичким борбама између обреновићеваца и уставобранитеља, присталица Карађорђевића. У тој борби превагу су однели уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем. Михаило је био принуђен да 1842. бежи из Србије у Беч код оца. Своје дане прогонства провео је путујући по Европи. Оженио се 1853. године угарском грофицом Јулијом Хуњади. Живот у аустријској престоници омогућио је младом кнезу да упозна најумније људе тог времена – Вука Караџића, Ђуру Даничића и Бранка Радичевића. У материјалној подршци коју је пружао српској интелектуалној елити, кнез Михаило је надмашио чак и кнеза Милоша.
Светоандрејска скупштина (1858) означила је крај владавине кнеза Александра Карађорђевића и повратак на престо Милоша Обреновића. По очевој смрти, септембра 1860. године, отпочела је друга владавина кнеза Михаила. Циљеви његове политике били су борба за национално ослобођење, јачање законитости, развој државне власти, смањење сиромаштва, ублажавање страначких несугласица. Током своје друге владавине кнез је донео низ закона којима је ојачао државно законодавство (закони о Савету, Народној скупштини, народној војсци, порезу на иметак…). Образована је народна војска, ојачан рад владе коју је дуги низ година водио истакнути политичар и творац Начертанија, Илија Гарашанин.
Кнез Михаило је у Србију донео атмосферу европских дворова и церемонијала. Владао је апсолутистички, сматрајући да је владалац битан чинилац за успостављање законитости, а самим тим и за напредак државе и њеног становништва. Године 1841. преместио је престоницу из Крагујевца у Београд. На спољном плану, заслужан је за образовање првог балканског савеза ради рата са Турцима. Савез је формиран склапањем уговора са Црном Гором (1866), Грчком (1867), Румунијом (1868), бугарским револуционарним комитетима и Народном странком Ј. Ј. Штросмајера. Кнез Михаило Обреновић, убијен је 29. маја 1868. у Кошутњаку а сахрањен у Саборној цркви у Београду.