Поводом обележавања 100 година од рођења лингвисте, професора, академика Милке Ивић (Београд, 11. децембар 1923 – Београд, 7. март 2011), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Милке Ивић, као и литература о њој, може се погледати 17. јула – 6. августа 2023. године, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутор изложбе је Наташа Бундало Микић, уредник Селимир Радуловић.
Милка Ивић је рођена у Београду, у угледној грађанској образованој породици др Радоја Јовановића, државног саветника и Светлане Илић, старије ћерке песника Војислава Ј. Илића. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду на групи за јужнословенске језике и књижевност 1949. године. Запослила се на Институту за српскохрватски језик Српске академије наука исте године. Докторирала је 1953. године тезом „Значења српскохрватског инструментала и њихов развој”. У мају 1955. године др Милка Ивић изабрана је за доцента тек основаног Филозофског факултета у Новом Саду за предмете – савремени српскохрватски језик и општа лингвистика. За ванредног професора је изабрана 1959. године а за редовног 1964. године. Као професор – гост предавала је на више угледних универзитета у Европи, Сједињеним Aмеричким Државама и Јапану (Јеjл, Лос Анђелес, Упсала, Блумингтон, Токио, Охајо, Краков, Познањ, Харвард, Гетеборг, Штокхолм, Копенхаген, Осло, Оксфорд, Кембриџ, Беч, Грац и други).
Научно интересовање Милке Ивић усмерено је ка семантичко-синтаксичком осветљавању српског али и других словенских језика. Посебно је проучавала Вуков књижевни језик и историју лингвистике. Објавила је око 260 радова од којих знатан број у иностранству. Међу тим радовима су и књиге Значења српскохрватског инструментала и њихов развој, Правци у лингвистици I и II, О језику Вуковом и вуковском, Лингвистички огледи и О зеленом коњу. Нови лингвистички огледи.
Добитница је многобројних награда: Седмојулска награда (1985); Октобарска награда Новог Сада (1963); Вукова награда (1992); Златна плакета за изузетне резултате у образовно-просветном раду Удружења Универзитетских професора и научника Србије (1996); Повеља и титула почасног члана Лингвистичког друштва Чешке за заслуге на пољу науке (2000); Титула почасног доктора Руског државног универзитета у Петрозаводску (2002); Повеља за животно дело – доделило Удружење књижевника Србије (2005).
Електронску изложбу можете погледати овде