Поводом обележавања 100 година од рођења сликара, редитеља, књижевника и теоретичара уметности Миће Поповића (Лозница, 12. јун 1923 – Београд, 22. децембра 1996), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор из дела Миће Поповића, као и литература о њему, може се погледати 5-25. јуна 2023. године, у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту. Аутори изложбе су Татјана Богојевић и Бојана Бјелица, уредник Селимир Радуловић.
Мића Поповић рођен је у угледној свештеничкој породици. Године 1927. са породицом се сели у Београд, где похађа основну школу и Трећу мушку гиманзију. Једно време био је члан управе школске литерарне дружине „Јавор”. Први пут излаже на XIII јесењој изложби у „Цвијети Зузорић” (1940). Матурирао је неколико дана пре почетка рата (1941), a Академију ликовних уметности уписује у класи Ивана Табаковића (1946). Формирао је „Задарску групу” (1947), а после повратка у Београд избачен је са Академије. Оженио се са сликарком Вером Божичковић (1949), која му је пружила подршку у свим животним ситуацијама.
Прву самосталну изложбу имао је 1950. у Павиљону на Малом Калемегдану, а 1952. приређује изложбу Село Непричава у Музеју Вука и Доситеја, када се бави и теоријом уметности. Прву књигу из те области издаје 1954. под називом Судари и хармоније. Следи изложба Од магле до костију у Уметничком павиљону на Калемегдану, а након тога низ изложби у земљи и иностранству. Крајем 1950. прави енформел слике, редовно излаже на Октобарском салону, а 1965. приступа Уметничком удружењу „Лада”. У то време бави се и позориштем па је режирао комад „Виктор или деца на власти”. Направио је самосталну изложбу под називом Сликарство призора (1971), после које путује по Кини, Индији, Ирану. Обилази Америку читаве 1980. године.
Написао је књиге: Судари хармоније (1954), Излет (1957), У атељеу пред ноћ (1962), Исходиште слике (1983), и урадио филмове: Човек из храстове шуме (1963), Рој (1966), Камени деспот (1967), Делије (1968) и Бурдуш (1970). Предавао је на Њујоршком државном универзитету у Олбанију, као гостујући професор. Изабран је за дописног члана САНУ 1978, а за редовног члана 1985. Добитник је бројних значајних награда. У Лозници је отворена његова Спомен-збирка и проглашен је за почасног грађанина (1989).
Изложба је доступна на сајту БМС